Kategorija
Autor
„A robovi Svemilosnoga su oni koji po Zemlji mirno hodaju. A kada im se obrate oni koji ne znaju (džâhil), odgovaraju: 'Mir vama (selâm)!'“
(Kur'an, sura Furkân, ajet 63.)
Sve stvoreno, jedinstvenoga je porijekla, sve ima samo jednog istinskog gospodara – dragoga Boga, Aposlutnu istinu (Hakk). Spoznati Istinu, znači imati osjećaj za kompletno postojanje, svaki oblik života.
Trag neponovljivosti Svoga stvaranja i vlastite apsolutnosti uzvišeni Bog podario je svakoj egzistenciji, svakome obliku životu, bez obzira kako se to pokazivalo u svakodnevnome životu. Kada bi bilo moguće sve što postoji sagledati u jednoj cjelini, uočila bi se potpuna ravnoteža, jedinstveno polje.
Kako je zabilježeno, onaj ko ovo spozna, svojim življenjem tu potpunu ravnotežu počinje odražavati. Nekada, neka činjenja, postupci, mogu djelovati neuobičajeno, međutim, kada se razmotre u cjelini, prepozna se postojanost. Iz toga razloga, ono što dominara u ukupnome ponašanju istih znalaca, jeste ravnoteža i mir.
Jedne prilike, odgovarajući na postavljena pitanja, časni Ahnef ibn Kajs ovako je rekao:
مَا خَيْرُ مَا يُعْطَي الْعَبْدُ، قَالَ عَقْلٌ غَرِيزِيٌّ. قِيلَ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ، قَالَ أَدَبٌ صَالِحٌ. قِيلَ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ قَالَ صَاحِبٌ مُوَافِقٌ. قِيلَ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ قَالَ قَلْبٌ مُرَابِطٌ. قِيلَ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ قَالَ طُولُ الصَّمْتِ. قِيلَ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ قَالَ مَوْتٌ حَاضِرٌ.
„Šta je to najkorisnije što je dato robu?“, odgovori: „Prirodna razboritost.“
Bî upitano: „A ukoliko nema to?“, odgovori: „Lijep odgoj.“
Bî upitano: „A ukoliko nema to?“, odgovori: „Prikladan prijatelj.“
Bî upitano: „A ukoliko nema to?“, odgovori: „Postojano srce.“
Bî upitano: „A ukoliko nema to?“, odgovori: „Duga šutnja.“
Bî upitano: „A ukoliko nema to?“, odgovori: „Smrt.“
(predaju bilježi hazreti hafiz Askalânî)
Na srcu istinskoga znalca, ârifa, odražava se puna harmonija života svih svjetova, zapravo, na njegovome srcu se odražava sâma svrha stvaranja. Ârif, tako, postupa po dobru, i pomaže drugima doći do dobra.
Neki ljudi stvoreni su radi dobra, dočim su drugi stvoreni da ono što je dobro, da to, jednostavno, ne vole.
Put onih koji mrze ono dobro, vodi u nered (fesâd), prouzročava disharmoniju bîtka, narušavanje kosmičkoga reda. S druge strane, uzvišeni Gospodar je učinio da dobri (evlije) budu oruđa preko kojih istinski tragaoci, spoznavatelji, učenici, stječu vlastiti duhovni život, dolaze do svoga duhovnog rođenja.
Oni koji mrze dobro, ne samo da činjenje dobra ne podnose, već, istodobno, negiraju i sâmu egzistenciju dobrih, ili barem relativiziraju, predstavljaju nevažnim, njihov značaj u životu drugih ljudi.
U jednoj predaji blagoslovljeni poslanik Muhammed rekao je:
إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى جَعَلَ لِلْمَعْرُوفِ وُجُوهًا مِنْ خَلْقِهِ، حَبَّبَ إِلَيْهِمُ الْمَعْرُوفَ، وَحَبَّبَ إِلَيْهِمْ فِعَالَهُ، وَوَجَّهَ طُلابَ الْمَعْرُوفِ إِلَيْهِمْ، وَيَسَّرَ عَلَيْهِمْ إِعْطَاءَهُ كَمَا يَسَّرَ الْغَيْثَ إِلَى الأَرْضِ الْجَدْبَةِ لِيُحْيِيَهَا، وَيُحْيِيَ بِهَا أَهْلَهَا، وَإِنَّ اللَّهَ تَعَالَى جَعَلَ لِلْمَعْرُوفِ أَعْدَاءً مِنْ خَلْقِهِ، بَغَّضَ إِلَيْهِمُ الْمَعْرُوفَ، وَبَغَّضَ إِلَيْهِمْ فِعَالَهُ، وَحَظَرَ عَلَيْهِمْ إِعْطَاءَهُ، كَمَا يَحْظُرُ الْغَيْثَ عَنِ الأَرْضِ الْجَدْبَةِ لِيُهْلِكَهَا، وَيُهْلِكَ بِهَا أَهْلَهَا، وَمَا يَعْفُو أَكْثَرُ.
Uzvišeni Allah dao je dobru (ma'rûf) skupine Svojih stvorenja. Omilio im je ono dobro, i omilio im je činjenje dobra. Usmjerio je prema njima tragaoce za dobrom, kojima je olakšao dolazak do dobra, kao što olakšava kiši dolazak do neplodne zemlje kako bi je oživjela, te njome dala život i njenim stanovnicima. Uzvišeni Allah dao je dobru (ma'rûf) neprijatelje među Svojim stvorenjima. Ono dobro učinio im je mrskim, učinio im je mrskim činjenje dobra, zabranio im je dolazak do dobra, kao što zabrani kišu neplodnoj Zemlji da bi je uništio, i da bi njome uništio njene stanovnike. A ono što prašta, veće je!
(hadis, govor Muhammeda, alejhisselam, bilježi časni Ibn Ebî ed-Dun'jâ, prenoseći od časnog Sa'da ibn Malika)